Kao mala sam čekala emisije "Od našeg dopisnika" i uživala u svakoj od njih. Tako sjajno napravljenih putopisa više nema kod nas, a i nisam ljubitelj domaćeg tv programa pa uglavnog gledam naučno popularne emisije na stranim kanalima.
Južna Amerika, Kina i Japan su definitivno ostavili najveći utisak na mene, pa tako bar jednom godišnje "putujem" na neku od tih destinacija.
Davne 2003 godine smo propustili priliku za jedno takvo putovanje koje se zvalo velika južnoamerička tura. 21 dan, Kontiki je organizovao, meni je zvučala (i dalje zvuči) kao bezbedna varijanta lova na zeleni dijamant. I to sa sve poslednja 2 dana u Rio de Žaneiru. Odmah sam smislila da ćemo sigurno naći makar onu roze "bubu" sa zelenim zvezdicama (ili beše obrnuto) i provozati se. Inke i Maje ne bih komentarisala, bilo bi previše za jedan post.
I tako, umesto tog putovanja, mi smo kupili kola koja nas čudovišno i dan danas služe, valjda da opravdaju moje gundjanje oko logičnog izbora. No dobro, sada je i muž shvatio (posle gledanja Ancient Alines) kakve su to tamo lepote, pa planiramo da u sledećih 10 godina ipak putujemo tamo pošto je stvar sa novim kolima rešena a Matija je već dovoljno veliki da može na takva putovanja.
Drugo mesto za putovanje snova je Kina (Japan je zemlja gde bih živela). Odluka je pala još u osnovnoj školi, baš zbog putopisa koji su bili od naših dopisnika. A i ima aranžmana za Kinu, proverim bar nekoliko puta godišnje ;)
Ustvari ja uopšte nisam nameravala da napišem sve ovo, ali valjda, videvši ovu sliku dole i priču koja ide uz nju, nekako se nametnula tema putovanja.
Obavezno pogledati link, fenomenalno je.
TechEBlog