Nekoliko puta sam pomislila da bilo baš super da napravim porodično stablo, ali nikako nisam imala vremena. I tako, prvog dana vrtića (juče) posle našeg odmora, vaspitačica Caca mi reče da bi bilo šteta da i Matija nema svoje, pošto su ostala deca to radila. Ako stignem, za sutra (danas). Onda će oni svi u grupi da to malo pogledaju i da ponesemo jednu sliku kada je Matija bio beba, za...uh zaboravih zašto. Ja sam rekla, naravno, donećemo a u sebi sam se već mislila- kada li ću ja to uspeti da uradim.
I tako, izguglah svašta, za ono što mi se svidelo je trebalo bar 2-3 dana, ali opet, nadjoh' nešto što je izgledalo skroz super- Paun drvo .
Znala sam, na moju veliku žalost, da neće izgledati tako (previše detalja za nešto što moram završiti za sat-dva), bez mog ludila od papira i ostataka ranijih seckalica koji čame blokirane (u mojoj fijoci za krš) u našem stanu ( u kojem još uvek traju radovi mada je trebalo da budu gotovi pre 2 dana).
Odštampala sam jedan uzorak za mene i spremila to za noćni projekat.
Ideja je bila da od belog gužvanog papira (iako obožavam sve sto se pravi od papira potpuna sam neznalica kada su u pitanju vrste i kvaliteti) budu listovi, pozadi bež hamer i da dodam nesto šareno da malo razveseli naše drvce. Listovi su vec bili isečeni i ispisani. I onda, u želji da dodam malo boje ovom drvcetu i isprobam kako će to biti pre lepljenja, latice sa ukrasnog papira su zamenile lišće.
Nekako su "legle" bolje.
Fotografja nije dobra, radjena je naravno na brzinu pre jutarnje jurnjave do vrtića i posla.
Ovo je ujedno i moj prvi post koji je trebalo da bude o kusudami (ja opet tu vrstu savijanja zovem kušadama). A da, i to pre jedno 2 godine.
No comments:
Post a Comment