Oreo keks

Nije bilo oluje i niske temperature kao što su javljali na vestima, ali sam ipak napravila keks, i to duplu meru, po vrućini koja se uvukla u kuću u subotu ujutro. Valjda od silne želje da prestane vrućina, ubedila sam samu sebe da će sigurno biti jedno 20-22 stepena i da je baš ova subota savršena za Oreo. Klimu nismo gasili uopšte, sunce je tuklo u prozor kuhinje, a ja sam bila uporna u svojoj nameri.

 Dupla mera je samo zbog toga što sam promašila količinu soli tamo negde posle ponoći u petak pred vikend, želeći da spremim testo za ujutro. Uvek pravim pola mere kada prvi put probam, ali mi nije žao što je sada ispalo ovako. Ukupno smo dobili 64 sklopljena keksa a fila je ostalo za jos tri duple ture.

Nemam pojma kakvog je ukusa pravi Oreo keks, a ovaj domaći je apsolutno božanstven.

 

Mislim da ću ovih dana napraviti još testa, a pošto će ostati fila od onih pola kilograma čokolade i slatke pavlake, na Piterestu sam našla savršenu primenu.

 

Doduše, ovde su u pitanju smrznuti jogurt i lešnici, ali mislim da je i ostatak fila sasvim solidna zamena, sa lešnicima ili bez njih.

 



Oreo keks u domaćoj izradi - Recept je OVDE

Seckanje papira i ponešto za pojesti

Ove vrućinčine baš udare u glavu, pa po podne, umesto odlaska u prirodu, sedimo u kući i pokušavamo da preživimo do sutra. Životinje smo pravili pre neki dan, tj ja sam seckala a Matija se igrao. Nisam sigurna odakle sam ih "skinula", valjda mrprintables ili tako nesto.

 I da ne ispadne kako se ne radi sa decom u našim vrtićima, radi se i to puno. Ovo su pravili pre "raspusta" i izložili na njihovim ormarićima. "Raspust" je onaj užas juli-avgust period u vrtiću kada spajaju grupe. To je za nas roditelje koji moramo da radimo a nemamo gde i kod koga da pošaljemo decu prilično frustrirajuće, ali šta se mora.....Nego.....

Bila sam dirnuta izborom boja od strane mog deteta pošto mi je narandžasta boja jedna od najomiljenijih. Što se i vidi iz sledećeg:

Nije izdržao da završi ručak pa je otišao da spava. U narandžasom šortsu naravno.
Takodje nisam mogla da odolim, bez obzira na vrućinu, da ne napravim ove uštipke, iz e-magazina Mezze

 Pojeli su kačkavalj veče pre, pa sam stavljala neki mladi sir, kao da je neka plastika koja se nije rastopila pri prženju.

 I slaninica je bila iz slično hemijski nastrojene priozvodnje, divna na izgled, a ukus....pa, nema ga.

Srećom, uopšte nam nije smetalo da pojedemo sve spremljeno, pa sad za vikend pravimo opet, ali sa kačkavaljem i slaninicom iz mesare,proverene, a ne iz marketa.

 

 A da, i pošto se pojavio famozni keksić OREO u Greenetu-u, iskopah navodno super recept za isti pa ću i njega da napravim, svidjaju mi se sastojci. Živo me zanima da li će biti dobro.

Joj, tek sam sad videla da nije petak. Uh......